Оче наш

Оче наш (господару, друже, брате... ортак, бре), који си (тако кажу) на небесима (а ко на небу, ак' и мало, стоји, више види... и не верује својим очима), да се свети име твоје (мада, зар осветољубивост није грех?, одупри се људским слабостима), да буде воља твоја (све више ми делујеш безвољно; тргни се, човече, лупи шаком о сто), да дође царство твоје (мора да се зна ко коси, а ко (ти) воду носи) и на земљи као и на небу. Хлеб наш насушни (а мож' и неки колач) дај нам данас (ал' повећи комад, да потраје који дан). И опрости нам дугове наше (сви теби дугују душу, ал' једни је изгубише - расходуј, а другима у носу - праштај, ако за бога знаш), као што и ми опраштамо (мотком по глави, песницом у стомак, метком у леђа...) дужницима својим. И не уведи нас у искушење, но избави нас од нас.