уторак, 24. јун 2014.

Добар глас далеко се чује

Има девојака које окушају срећу у неком ријалити програму (Топ моделу, Фарми, Великом брату...), али се напослетку испостави да је један од најлакших начина за стицање популарности (с богме и значајних финанскијских средстава, претпостављам) да одеш на утакмицу, пре свега фудбалску... и да кренеш редом. Не да навијаш, побогу!
Док си девојка, каже народ, сви су момци твоји (а ти фукса којој нема равне); кад постанеш старлета, спонзоруша, силиконска "лепотица" - твоји су сви фудбалери (и ватерполисти, рукометаши, кошаркаши... приде). Добро, свака врећа нађе закрпу, а рупе на дресевима готово се искључиво крпе оваквима (које ни иглу не знају да држе, што нико од њих и не тражи, а додуше намају ни кад, а спортисти опет, нагађам, надасве цене њихов ручни рад).
Захваљујући медијима (пре свега електронским) сазнала сам (нехотице) како се зове девојка Владимира Стојковића, и Лоле Смиљанића (ко год тај био), и неког трећег, и четвртог... Сад ми ни име девојака осталих чланова ма ког тима није тајна - исто је! Каква случајност  - и девојка им је једна те иста! Нити разумем њу што иде из руке у руку (да не кажем с ... цвета на цвет) нити њих што се ухватили тог перца (па зар није лака? њу не треба с ногу обарати... та кад једном легне, нема кад ни да се диже) ко пијан плота? 
Па, побогу, људи, није она једина на свету (која има силиконске с... и дупе од силикона, силиконске, вулгарно испућене, усне (на готовс) и плитку памет)! Ем вештачко, ем лако доступно (па где је ту чар?), ем ортачко (каже народ да ортачка кобила у блату лежи, али није, западне јој каткад и свилена постељина)... 
Али можда воле људи проверену робу: добар глас далеко се чује (нарочито кад стење и дахће)!

Јелена чека бебу (ако нисте знали)

Пошто су недавно сви пали (сем мене, јер сам, као и обично, седела, пред лаптопом) у занос због сазнања да је Новак Јелени направио бебу (може то и друкчије да се каже, да звучи идилично, али на баналан се "посао", чак и кад га, ма како мајсторски, обављају славни, своди људско постање), изгледа да је ових дана једна од главних вести како Јеленин "стомачић" (за познате труднице везују се само деминутиви, хипокористици и слично) РАСТЕ. 
Ја сам просто запањена: Јелена је трудна (о среће, о радости неизмерне; па има л' иједног патриота да му се лице поносом не озари?... што ни лук јео ни лук мирисао, а камоли... омастио брке) и стомак јој РАСТЕ (гле чуда невиђеног - трудној жени стомак буја), а голим оком је видно (и лаику, усуђујем се да кажем) како је "већи но пре две недеље" (о, чудног ли развоја догађаја). 
Чудом се чудим: још већи стомак? Па шта ће бити кроз неколико месеци? Надам се да ће сваки центиметар у струку бити пропраћен медијским аплаузом и речима усхићења. А сигурна сам да ће обичним женама, које често и годинама после порођаја воде мучне битке с килограмима, сваки час набијати на нос њену витку линију, бујну и лепршаву косу, блистав осмех, бљештаво беле зубе, звонак гласић и грациозан ход (тиме би, претпостављам, списак свих квалитета Нолетове изабранице био тек начет)...
Несумњиво је да ће све до њеног порођаја напредовање тог стомачића бити једна од ударних вести. Јеленин стомак расте, она га с поносом истура (да изгледа још већи) по Вимблдону, Менхетну, у Пржогрнцима, Монте Карлу, Лајковцу... 
Јелена никад лепша, насмејана, опуштена... Па што да не буде таква? Млада, нема финансијских брига, а тиме оскудева и у осталим врстама. Не мора да једва спаја крај с крајем, као друге жене (кад Јелена спаја крај с крајем, она лети с једног на други крај света), да обавља гомилу напорних кућних обавеза (док јој се гомила деце врзе око ногу - па тек је прво на путу, побогу; тешко нама ако се Новак и Јелена посвете овој делатности - ко ће издржати све те чланке)... Авионом се вози вероватно чешће но већина жена аутобусом. И неке од кључних активности су јој куповина (можда шопинг звучи отменије) и сликање (при чему мора да се прави како то уопште није очекивала, како јој на памет није пало да ће бити мета фотографа и како се уопште није припремала - она је, као и све славне личности, просто таква: лепа, згодна, дотерана, расположена... у сваком моменту; у по ноћи да је из сна тргнеш - не би се уплашио, ма нема шансе - па није ваљда да никад ниси видео чупаву, крмељиву и подбулу, ма како младу и лепу, жену?).
Новак Јелени направио бебу (нација у трансу ко да ју је направио рекетом, боже ме саклони)! Новак и Јелена чекају бебу /о кад би то могло да се убрза: израдујемо се рођењу, приредимо свечани дочек испред Скупштине Србије, исцепамо медијски оцу мајицу, чујемо ко је шта донео на поклон (срамота, могли су и више да се испрсе), ко колике (и како печене) пилиће и погаче за бабине, па да данемо душом... бар до првог рођендана/. И сад ће новинари да нам дојаде ко кад је оној Кејт јајна ћелија "страдала" од Виљемовог сперматозоида (да ли јој је пред њим бедем пао већ и други пут, нешто нисам у току, а канда сам начула?). 
Јелена у благословеном стању, трудна, носећа... Ооо, ко да носи принца (она Кејт је таквим дојадила; брига мене што им фетуси носе круне), ко да је мајка божија (можда то треба писати великим словима, али, по мени, чињеница да децу рађа ниједну мајку не чини вреднијом од друге)!
Кад год познати и славни реше да оснују или прошире породицу, мора то преко наших леђа, мора у главу да нам се утуви (ко да сваки шмокљан не може исто да учини)... Можда немаш леба да једеш, ал' то није разлог да се не загрцнеш од среће (не од бајатог хлеба, пу-пу)  кад они што макљају само најбоље колаче чекају да им беба први пут заплаче.

Не знам кад ли је овој Јелени термин, да дотле новине не отварам (мада, џаба ми, ко да ме спаси од вести с нета). Јелена (Кејт, Весна, Милева, моја мачка, комшијина крмача...) чека бебу; па шта?!