четвртак, 13. март 2014.

Модерне бајке и лаковерни читаоци

По јутру се дан познаје, а изгледа и резултати на изборима. Уранила бејах и упутила се у главни град, а на улци већ насмејана лица политичких активиста. Најпре налетех на штанд једне, а потом, десетак метара даље, и друге странке (политички блиске опције и физички се једна уз другу стисле, па ваљда се међусобно шпијунирају).
Дан тек почео, а бабе с кармином који маши смежуране усне и деде што су управо ексирале лозу сјатили се и несебично (и непромишљено) деле своје потписе (ти што им их под нос потурају обучени су да обрлате). Па, људи, јесте да се каже да је јутро паметније од вечери, али уме да буде и брзоплето (видећете већ за који дан), што не сачекасте да бар људски отворите очи?
Млади момци (острашћени, фанатици - ах, таквих се само клоним), свеже избријани, одевени у своју најлепшу одећу, уредно зачешљани и
под маском јагњета (оног умиљатог, разуме се, што све наивне...), љубазно пролазницима деле некакве панегирике, шта ли. 
Ја прођох покрај једних, а они ме и не приметише. Прођох покрај других, и они ме игноришу. Види, види, ови стварно рачунају на сигуран глас и не расипају страначки материјал на овакве као што сам ја. Нит ме гледају нит ме шта питају (јасно им је да мислим својом главом, а шта мислим... боље да не знају). Очито имају тачно одређену циљну групу, профиле својих гласача (а мало који гласач, нажалост, коефицијент интелигенције већи од броја ципела који носи).
Ја сам одувек волела бајке, не знам што мене одбацују(оштроумни поглед и трезвеност не погодују њиховим циљевима). А ових дана у овој земљи влада права помама за поменутим жанром (ништа се друго у овој земљи нити објављује нити чита; нема "издавачке куће" која нуди друго). Бајке се на сваком ћошку нуде и шаком и капом (пише их ко стигне, а сви маестрално). Верујем да ће се од тога ихахај (гласова) зарадити. И бојим се да је у овим модерним бајкама добро одавно изгубило привилегију да увек побеђује.

четвртак, 6. март 2014.

И даље ми силом наливају мед и млеко (који излазе ми на нос и на уши). И сваки тврди да је његово млеко с највећим процентом масноће (а тек ћебе, које је на јеловнику после избора)! Не знам за вас, али ја не могу више  - СИТА САМ!

уторак, 4. март 2014.

Најлепше девојке у граду (или ма где)

"Где излазе најлепше девојке у Београду?" То је питање које ме иритира колико и избори за најлепше девојке на ћошку, у сокаку, републици или свету, па чак и унверзуму (на то последње такмичење још ниједна ванземаљка се није пријавила), за које се понајвише пријављују ружне (и самосвесне).
Ко каже да су те што се забављају - најлепше? Уосталом, можда не излазе уопште? Можда излазе... једва на крај с мукама?  Можда их маћеха не пушта на бал, присиљава их да у ритама скупљају просо из пепела, а добра вила (на неком сплаву) дигла све четири увис и не сећа се да штапићем ма'не (маћеху по глави).

П.С. Упркос чињеници да ја не излазим готово никуд, сем у своје двориште, нисам овде имала себе у виду нити сам толико нескромна да себи прикачим ленту најлепше (или једне од најлепших). А неки (злобници;)), сигурна сам, оспорили би ми и девојачки статус.