Па не знам да ли је било бољег промотера за мобилну телефонију, али је реклама снимљена на правом месту (хиљаде обожавалаца напрасно ће нагрнути у храм културе и знања: кад може идол, онда има тамо нечег... библиотекарка можда није за бацање).
Она у позадини на мердевинама, слаже књиге на полици (врло чудна сцена и ни по чему типична за новокомпоноване текстове, осим ако би се надаље развијала као она чувена у Варљивом лету), а он пати од деменције: оооо, јеси ли тоо тии (јок, мој деда је)?! Ма како није, у библиотеци него шта, неће ваљда на сплаву да ђуска "жена пред којом клеече свии" (овде на мердевинама, можда би неко и клекнуо ради какве ретке књиге с највише полице, а и ради бољег погледа). И после народ обмањује: "а ја чаше бацам у кафани, крваарим", кад ено га у библиотеци (онакав ум), седи... на столу (ако ме очи не преварише) и пева ли пева. А некад у библиотеци ниси смео да шушнеш (а да те неко не прекори или бар не погледа попреко).

"Имам ТОЛИКО година (или ИМАМ толико година), али немам боре да то и докажем." /У, јебем му миша (воли тако неко да каже, па слатко звучи... мени (мишу не), јер се не бавим буквалним значењем), па како сад да ти верујемо?! Дај крштеницу, возачку дозволу, дај какав год документ! Нашла се жена у небраном грожђу: још ће је неко убедити да је сопствена ћерка!

Па наравно да немаш кад су те шеснаест пута провукли кроз фотошоп /а пре тога лопатом ти пудер наносили, не можеш ни ти одраз у огледалу да препознаш)! А и ко да их спази од те косе што се (на неком невидљивом ветру) вијори (уредна, сјајна и лепршава) док, рецимо, улазиш у градски аутобус, а обичном народу (што не користи ни скупе креме ни те чаробне шампоне за косу) цури зној низ леђа. Опереш косу и стекнеш огромно самопоуздање, привлачност и харизму (на мозак да ли делује ишта? ко мари)! Намажеш лице лосионом, акне ко руком однете и спремај паре за свадбу: има да се и ожениш  док трепнеш оком (само глув не зна каква је радост задесила ону бабу:  "ја сам мог унука спасила, а сад сам га и оженила"), ију! 

Без целулита за десет дана! Шта је то ономе ко читавог живота памети нема (а целулит само љуља), причекаће. 

За десет дана - веће груди (од чега бре, није то квасац)! 

Седам дана до савршеног тела (једино ако толико треба да се до неког препешачи; ја, искрено, не верујем да савршено постоји, али могло би да буде нешто приближно, деценијама вајано)! 

Боре, целулит и савршено тело не опседају ме (такорећи уопште) колико бринем за УШИ ( и здрав разум): чиме њих да заштитим?!