Важно је познат бити (кад глуп си, а не можеш скрити)

Ја и даље не разумем да је она девојка, чувена по свом знању орнитологије, коју је прославио орао, задовољна својим "успехом", тј. стеченом популарношћу. Додуше, није ни прва ни последња која је постала позната због глупости (гомиле таквих појављују се у ријалитијима). Под гомилама пудера прикрива се образ као ђон.
Ја бих у земљу пропала или покрила се ушима и не бих из куће мрднула наредних тридесет година (а онда ми већ не би ни било згодно, са штапом). Не разумем жељу да будеш препознат док се лешиш од алкохола на сплавовима или сатиреш од к....увања (што рече онај ђаво у оном филму) с фудбалерима и ватерполистима (за сваки лонац постоји поклопац, за сваку спонзорушу - набилдовани спортиста, једнако празне главе, али пуног новчаника), контроверзним бизнисменима и преким момцима с врелог асфалта.
Девојка се, сва је прилика, није ни зацрвенела. Одмах се посветила давању интервјуа и излажењу на ексклузивна места у граду, где може да сретне себи сличне мудраце (рецимо, учеснике давних ријалитија, који се од тада мотају по градским кафанама и чувени су само по глупостима). 
Град је пун напућених усана, натрћених гузица (с којима не општи само онај ко неће или који жури на аутобус, што би рекао народ) и лепушкастих момака из провинција што лонцима топле воде загревају воду у базену.