Па не знам да ли је било бољег промотера за мобилну телефонију, али је реклама снимљена на правом месту (хиљаде обожавалаца напрасно ће нагрнути у храм културе и знања: кад може идол, онда има тамо нечег... библиотекарка можда није за бацање).
Она у позадини на мердевинама, слаже књиге на полици (врло чудна сцена и ни по чему типична за новокомпоноване текстове, осим ако би се надаље развијала као она чувена у Варљивом лету), а он пати од деменције: оооо, јеси ли тоо тии (јок, мој деда је)?! Ма како није, у библиотеци него шта, неће ваљда на сплаву да ђуска "жена пред којом клеече свии" (овде на мердевинама, можда би неко и клекнуо ради какве ретке књиге с највише полице, а и ради бољег погледа). И после народ обмањује: "а ја чаше бацам у кафани, крваарим", кад ено га у библиотеци (онакав ум), седи... на столу (ако ме очи не преварише) и пева ли пева. А некад у библиотеци ниси смео да шушнеш (а да те неко не прекори или бар не погледа попреко).