Добар глас далеко се чује

Има девојака које окушају срећу у неком ријалити програму (Топ моделу, Фарми, Великом брату...), али се напослетку испостави да је један од најлакших начина за стицање популарности (с богме и значајних финанскијских средстава, претпостављам) да одеш на утакмицу, пре свега фудбалску... и да кренеш редом. Не да навијаш, побогу!
Док си девојка, каже народ, сви су момци твоји (а ти фукса којој нема равне); кад постанеш старлета, спонзоруша, силиконска "лепотица" - твоји су сви фудбалери (и ватерполисти, рукометаши, кошаркаши... приде). Добро, свака врећа нађе закрпу, а рупе на дресевима готово се искључиво крпе оваквима (које ни иглу не знају да држе, што нико од њих и не тражи, а додуше намају ни кад, а спортисти опет, нагађам, надасве цене њихов ручни рад).

Захваљујући медијима (пре свега електронским) сазнала сам (нехотице) како се зове девојка Владимира Стојковића, и Лоле Смиљанића (ко год тај био), и неког трећег, и четвртог... Сад ми ни име девојака осталих чланова ма ког тима није тајна - исто је! Каква случајност  - и девојка им је једна те иста! Нити разумем њу што иде из руке у руку (да не кажем с ... цвета на цвет) нити њих што се ухватили тог перца (па зар није лака? њу не треба с ногу обарати... та кад једном легне, нема кад ни да се диже) ко пијан плота? 

Па, побогу, људи, није она једина на свету (која има силиконске с... и дупе од силикона, силиконске, вулгарно испућене, усне (на готовс) и плитку памет)! Ем вештачко, ем лако доступно (па где је ту чар?), ем ортачко (каже народ да ортачка кобила у блату лежи, али није, западне јој каткад и свилена постељина)... 

Али можда воле људи проверену робу: добар глас далеко се чује (нарочито кад стење и дахће)!